U okviru manifestacije „Dani evropske baštine“ u biblioteci „Vlada Aksentijević“ organizuje se izložba „Zanatstvo u Obrenovcu početkom 20. i 21. veka“. Autorka izložbe je Zorica Petrović-Pravdić. Izložba se otvara u Miloševom konaku u Obrenovcu u ponedeljak, 13. septembra, u 19 časova i traje do 19. septembra.
Tema ovogodišnje manifestacije je kulturno nasleđe i održivi razvoj. Jedno od značajnijih kulturnih nasleđa grada Obrenovca jeste ulica Miloša Obrenovića. Sa delom starog arhitektonskog fonda i delom nekada brojnih zanatsko-trgovačkih radnji, može se reći da još uvek postoji ambijetalni prostor koji čini dušu grada i kao takav poseban je u očima posetilaca.
Početkom 20. veka obrenovačka čaršija imala je brojne zanate i zanatlije. Pojam „zanat“ je balkanski turcizam koji označava veštinu ili znanje. Prema propisima i šematizmima rađenim 1901. i 1905. godine, u Obrenovcu je radilo između 133 i 162 zanatlije. Bili su organizovani u esnafe: ćurčijski, abadžijski, opančarski, lebarski, šmitsko-kolarski, zidarsko-stolarski, šlosersko-molerski, obućarsko-sarački, užarski, tkački, terazijsko-krojački, lončarski, voskarsko-liciderski. Esnafi su se starali o školovanju podmladaka i o unapređenju zanatske delatnosti uopšte. Obuka je trajala godinama. Zanatlijski šegrt (učenik) polagao je ispit za kalfu (pomoćnika), da bi tek kasnije postao majstor. Kalfe su posebno polagale ispit pred esnafskom upravom. Pri položenom ispitu majstor bi kalfi pripasao kecelju – „poštemalj“ i predao majstorko pismo – „pokazanije“.
Gotovo svi stari zanati početkom 20. veka bili su prisutni na ovom prostoru. Jedan od starih umetničkih zanata za kojim i danas vlada veliko interesovanje je tkanje. Početkom prošlog veka u varoši je bilo pedeset razboja na kojima se tkalo platno za potrebe domaćinstva. Najveća tkačka radionica bila je u vlasništvu Bore Živkovića.
Tajanstvenu magiju tkanja danas nastavlja radionica „Srbijanski vez“, vlasnika Milana i Milane Marjanović. Pored tkanja oni neguju još nekoliko starijih zanata: abadžijski, terazijski, krojačko-modelarski i vez. Ove godine njihov rad je promovisan na velikoj izložbi starih zanata u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Tajanstvenu magiju tkanja danas nastavlja radionica „Srbijanski vez“, vlasnika Milana i Milane Marjanović. Pored tkanja oni neguju još nekoliko starijih zanata: abadžijski, terazijski, krojačko-modelarski i vez. Ove godine njihov rad je promovisan na velikoj izložbi starih zanata u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Radionica Đorđević već gotovo jedan vek neguje drevni grnčarski zanat. Predmeti od gline izrađuju se ručno i na grnčarskom kolu. Danas, Dragan Đorđević nastavlja i obogaćuje porodičnu tradiciju. Posebnost radionice ogleda se u građenju finih spona između tradicionalnog grnčarstva i savremenih tendencija u umetničkoj keramici.
Tradiciju stare čaršije čuvaju i dva sarača, Miljan Tomić i Darko Milošević. Oni prave amove i sedla za konje, kao i ostalu opremu od kože. Sarača je nekad bilo više. Kažu da su traktori uništili konje, pa i ovaj zanat lagano izumire.
Na kraju ulice i danas postoji stara bravarska radionica Nejković, čija autentična unutrašnjost sa patinom prošlih vremena i obiljem starih alata predstavlja pravi mali muzej. Tradiciju starog zanatstva neguju još i limar-kujundžija Dobrivoje Knežević, voskarska radnja Anđelke Ostrovski i poslastičarnica „Pčela“, vlasnika Ace Mihajlovskog. Tu su još i „Žikina pekara“ uz čije mirise su odrastale generacije Obrenovčana, kao i koradžijska radionica Dejana Žarkovskog. Njegovi preci su veštinu pravljenja kora u Obrenovac doneli pre mnogo godina iz dalekog Mavrova.
Sve ove radnjice danas deluju prisno, slatko, skromno. Žive, ušuškane između prošlosti i budućnosti. Mnoge zanatske radnje su se ugasile, ali su prisutne na starim fotografijama i deo su ove postavke. One su značajna građa za istorijska, etnografska i druga istraživanja.
Preživeli stari zanati i danas vode kreativan dijalog sa novim vremenom i vrednostima, pri tome stvarajući proizvode dostojne svakog respekta.
U savremenom životu, u kome se vreme i profit cene iznad svega i u kome smo svedoci globalne kulturne i duhovne unificiranosti, možemo se zapitati kakva je sudbina starih, tradicionalnih zanata. Lepo je što se poslednjih godina radi na njihovoj revitalizaciji, a jedan od skromnih doprinosa takvim akcijama je i ova izložba.
Zanatske prezentacije:
Grnčarska radionica „Đorđević“, utorak, 14. septembar, 13 časova
Predavanje Radmile Vasiljević, „Sve, sve, ali zanat“, sreda, 15. septembar, 13 časova
Tkanje – radionica „Srbijanski vez“, petak, 17. septembar, 13 časova.
Organizaciju izložbe su pomogli Komisija za kulturu Gradske opštine Obrenovac i Opšte udruženje preduzetnika opštine Obrenovac.